Prenosimo jednu epizodu emisije “Na rubu znanosti” koja se emitovala na HRT-u (možda se i dalje emituje). U ovoj epizodi priča se o svima dragoj nam konoplji. Zato, opustite se, zapalite i pogledajte ovo:
Ostalih pet delova:
NJUJORK – Svet je izgubio rat protiv droge i vlade bi trebalo da razmotre legalizaciju marihuane i ostalih kontrolisanih supstanci, zaključak je novog izveštaja Globalne komisije za politiku o narkoticima. U izveštaju se navodi da je decenijama dug “svetski rat protiv droge izgubljen, sa razarajućim posledicama po pojedince i društva širom sveta”.
“Politički lideri i javne ličnosti bi trebalo da imaju hrabrosti da javno izraze ono što mnogi od njih znaju privatno: da su empirijski podaci u velikoj meri pokazali da represivne strategije neće rešiti problem narkotika, kao i da rat protiv droge nije i ne može biti dobijen”, ukazuje se u izveštaju.
Umesto kažnjavanja korisnika koji, kako se navodi u izveštaju, “ne ugrožavaju druge”, vlade bi trebalo da okončaju krivično tretiranje upotrebe droge, kao i da uvedu eksperimente sa legalnim modelima uz pomoć kojih bi bio umanjen značaj organizovanih kriminalnih grupa i ponude servise za lečenje onim korisnicima droge kojima su potrebni.
Komisija je pozvala na uspostavljanje politike vezane za drogu koja bi bila bazirana na empirijski dokazanim metodama za smanjenje kriminala, a koja bi odvela do boljeg zdravlja i promovisale ekonomski i socijalni razvoj.
U izveštaju su naročito kritikovane SAD, za koje je ocenjeno da bi morale da promene politiku za borbu protiv droge i umesto da u njenom sprovođenju budu rukovođenje borbom protiv kriminala, svoju pažnju usmere na zdravstvenu zaštitu i ljudska prava.
“Nadamo se da će SAD u najmanju ruku početi da razmatraju neke alternative”, rekao je u telefonskom razgovoru sa agencijom AP bivši kolumbijski predsednik Sezar Gavirija. Glavni u Beloj kući za drogu, Džil Kerlikovski, rekao je komentarišuci zaključke izveštaja, da je on “na lošem putu”.
“Zavisnost od droge je bolest protiv koje moraju da se sprovedu uspešne preventive i tretmani. Učiniti drogu dostupnijom, kao što ovaj izveštaj preporučuje, otežalo bi pokušaje da naše zajednice održavamo zdravim i bezbednim”, naveo je Kerlikovski.
Američka Kancelarija za kontrolu narkotika na nacionalnom nivou ukazala je da su mere vlade uticale da se u poslednjih 30 godina smanji upotreba droge, a u poslednjih pet godina je za 46 odsto opao broj mladih zavisnika od kokaina.
Današnji izveštaj, pak, poziva se na podatke UN da se upotreba opijata od 1998. do 2008. širom sveta povećala za 34,5 odsto, a samo kokaina za 27 procenata, dok je broj uživalaca marihuane skočio za 8,5 odsto.
U 19-članoj komisiji bili su, između ostalih, bivši generalni sekretar UN Kofi Anan, bivši američki zvaničnik, iz doba administracija predsednika Ronalda Regana i Ričarda Niksona, Džordž Šulc, bivši predsednici Meksika, Brazila i Kolumbije, kao i pisci Karlos Fuentes i Mario Vargas Ljosa.
izvor: TANJUG
Kako prenosi B92, građani Kalifornije će novembra meseca imati priliku da izglasaju “Predlog 19″, kojim će svima biti dozvoljeno posedovanje marihuane. Kalifornija je još 1996. godine izglasala legalizaciju marihuane u medicinske svrhe.
(poslušajte čoveka koji govori od 02:55)
Kada će politička vrhuška Srbije (a ovo važi i za sve ostale ex-YU zemlje) shvatiti da legalizacija može da donese više dobrih stvari nego loših? I ne, neće deca trčati odmah da kupe marihuanu, isto kao što ne piju alkohol po ceo dan, iako je legalan. Odnosno legalan je za punoletne osobe, za maloletne ne, a da li i ko to kontroliše je druga tema.
Verovatno nikada. Ovo je zemlja koja plaća milion dolara zato što je neka budala pretukla nekog lika, u kojoj programeri leže u zatvoru po šest meseci zbog reklame na sajtu, zemlja u kojoj deca leže u zatvoru po šest meseci zbog ispisanog grafita i molotovljevog koktela koji je napravio štetu od čitavih 18 evra, zemlja u kojoj se deca hapse zbog džointa i osuđuju na zatvorske ili drakonske novčane kazne. I životi im bivaju uništeni. I sve to dok se ubice i silovatelji ne hapse ili se puštaju da se brane sa slobode, i dok svi kradu koliko mogu.
Poenta je da nenasilno kršenje zakona (konkretno u oblasti narkotika) ne treba da bude krivično delo. Zakon ne može da zaštiti osobu od same sebe. Ako neko želi da unosi određene supstance u sebe, to je njegovo pravo. Država treba da legalizuje marihuanu i da počne da puni budžet od toga – jer joj je ionako samo to i cilj. A svako od nas bi pre plaćao marihuanu jeftinije i od te cene davao i 50% državi nego davao do 1000 dinara (~10 evra) za <2 grama biljne mase, čija je realna cena (cena proizvodnje + rad) par desetina dinara.
I evo za kraj otvorenog pisma Miroslavu Miškoviću koje je objavio Marko Jovanović, alias Marconiero:
Političari u Kaliforniji razmatraju legalizaciju marihuane
U Americi je svega nekoliko država do sad legalizovala marihuanu za rekreativnu upotrebu. Te zemlje su na sledećoj slici obeležene zelenom bojom:
slika: Wikipedia
Ipak, marihuana je i dalje ilegalna na federalnom nivou, tako da i u državama gde je legalizovana (na nivou države) možete biti uhapšeni (od strane DEA) zbog posedovanja iste.
Kanabis činjenice, deo peti
Šafer komisija, 1970.
“Marihuna ne vodi fizičkoj zavisnosti, mada neki dokazi ukazuju da oni koji je mnogo i dugo upotrebljavaju mogu razviti psihološku zavisnost.”
Kanada: Sud Ontarija 1997, (R. protiv Klaj), sudija Džon Mekkart (John McCart) je presudio:
“Kanabis nije supstanca koja stvara zavisnost; ne uzrokuje motivacioni sindrom; troškovi lečenja od upotrebe kanabisa su zanemarljivi u poređenju poređenju sa troškovima lečenja od upotrebe duvana i alkohola.”
Njegovi nalazi su potvrđeni od strane Suda Britanske Kolumbije, sudija F. E. Havard u sličnom slučaju iz 1998.
Kanabis činjenice, deo četvrti
Prenatalna izlaganja marihuani i posledice po novorođenčad na Jamajci: Etnografska studija: dr Melani C. Dreher, dr Kevin Nagent, mr Rebeka Hagins
“Merenja i glavni rezultati: Izložena i neizložena novorođenčad su poređena pri starosti od tri dana i jedan mesec, koristeći Brazeltonovu skalu ocenjivanja novorođenčadi. Nije bilo nikakvih značajnih razlika između izloženih i neizloženih novorođenčadi trodnevne starosti. Posle mesec dana, izložena novorođenčad su pokazala bolju psihološku stabilnost i bilo im je potrebno manje pomoći da dosegnu organizovana stanja. Novorođenčad majki koje su koristile marihuanu su se bolje pokazala u autonomnoj stabilnosti, kvalitetu budnosti, razdražljivosti i samoregulacije i negovatelji smatraju da je lakše baviti se njima.”
Kanabis činjenice, deo treći
Kanabis u Kosta Rici: Studija hronične upotrebe marihuane; Institut za ljudska pitanja
“Ispitanici u našem uporednom uzorku su pušili marihuanu kao dodatak cigaretama u količini u kojoj su ih pušili ispitanici koji nisu pušili marihuanu. I pored toga, njihove bronhije su bile, ako uopšte, malo zdravije nego kod onih koji nisu pušili marihuanu. Moramo zaključiti na osnovu eksperimenta ili da pušenje marihuane nema loše posledice po bronhije, iili da pruža određeni nivo zaštite protiv loših posledica duvanskog dima.”
Kanabis činjenice, deo drugi
Vožnja
Krancer studija, Vašingtonsko odeljenje za motorna vozila
“Rezultati simulacije vožnje za osobe koje su umereno “high” i istih osoba pod kontrolisanim uslovima nisu bitno različiti. Međutim, znatno je veći broj grešaka kod osoba pod dejstvom alkohola nego kod onih u kontrolisanim uslovima.”
Odeljenje za saobraćaj SAD-a, Nacionalna uprava za bezbednost na auto-putevima (DOT HS 808 078), završni izveštaj, novembar 1993.
“Pokazale su se relativno male negativne posledice THC-a na vožnju.”
Profesor Olaf Dramer, forenzičar, Kraljevski koledž hirurgije, Melburn, 1996.
“U poređenju sa alkoholom, koji čini da vozači rizičnije voze na putu, marihuana uzrokuje da vozači uspore i voze pažljivije… Kanabis je dobar za vožnju, jer ljudi preterano teže da nadoknade ono što oni vide kao slabost.”
Kanabis činjenice, deo prvi
Kanabis ne uzrokuje rak
Boston, 30. januar 1997.
Federalna vlada SAD-a nije uspela da objavi svoju studiju iz 1994. godine koja podriva njen argument da je marihuana kancerogena. Studiju vrednu dva miliona dolara je sproveo Nacionalni Toksikološki Program. Džon Bučer, zamenik direktora na programu, kaže da studijom “nije otkriveno nikakvo prisustvo raka”. Baš nasuprot, životinje kojima je davan THC su imale nekolicinu rakova. Bučer poriče da je na njega vršen pritisak da prikrije izveštaj, pravdajući kašnjenje objavljivanja manjkom osoblja.
Boston Globe piše 30.01.1997. da studija pokazuje ne samo da glavni sastojak marihuane, THC, ne uzrokuje rak, već da možda i štiti od malignih oboljenja, što su pokazali laboratorijski testovi na životinjama.
Izveštaj je objavljen odmah sa uvodnim člankom u prestižnom New England Journal of Medicine koji zagovara kontrolisanu medicinsku upotrebu marihuane, i naziva trenutnu federalnu politiku SAD-a “tvrdoglavom, nespretnom i nehumanom.”
Klintonova administracija je rekla da doktori koji izdaju recepte za marihuanu mogu biti optuženi po federalnom zakonu.
Pokazalo se da marihuana ublažava bolove, mučninu i povraćanje kod pacijenata u poodmakloj fazi raka, side i ostalih ozbiljnih oboljenja, ali federalna vlada SAD-a tvrdi da su se drugi tretmani pokazali kao sigurniji od “psihoaktivnog, gorućeg kancerogena.”
Međutim, Boston Globe izjavljuje da su vladine tvrdnje opovrgnute njenim spostvenim istraživanjem vrednim dva miliona dolara.
Loading ...