Ispravna informacija – ispravan izbor
Političari u Kaliforniji razmatraju legalizaciju marihuane
U Americi je svega nekoliko država do sad legalizovala marihuanu za rekreativnu upotrebu. Te zemlje su na sledećoj slici obeležene zelenom bojom:
slika: Wikipedia
Ipak, marihuana je i dalje ilegalna na federalnom nivou, tako da i u državama gde je legalizovana (na nivou države) možete biti uhapšeni (od strane DEA) zbog posedovanja iste.
Kanabis činjenice, deo peti
Šafer komisija, 1970.
“Marihuna ne vodi fizičkoj zavisnosti, mada neki dokazi ukazuju da oni koji je mnogo i dugo upotrebljavaju mogu razviti psihološku zavisnost.”
Kanada: Sud Ontarija 1997, (R. protiv Klaj), sudija Džon Mekkart (John McCart) je presudio:
“Kanabis nije supstanca koja stvara zavisnost; ne uzrokuje motivacioni sindrom; troškovi lečenja od upotrebe kanabisa su zanemarljivi u poređenju poređenju sa troškovima lečenja od upotrebe duvana i alkohola.”
Njegovi nalazi su potvrđeni od strane Suda Britanske Kolumbije, sudija F. E. Havard u sličnom slučaju iz 1998.
Kanabis činjenice, deo četvrti
Prenatalna izlaganja marihuani i posledice po novorođenčad na Jamajci: Etnografska studija: dr Melani C. Dreher, dr Kevin Nagent, mr Rebeka Hagins
“Merenja i glavni rezultati: Izložena i neizložena novorođenčad su poređena pri starosti od tri dana i jedan mesec, koristeći Brazeltonovu skalu ocenjivanja novorođenčadi. Nije bilo nikakvih značajnih razlika između izloženih i neizloženih novorođenčadi trodnevne starosti. Posle mesec dana, izložena novorođenčad su pokazala bolju psihološku stabilnost i bilo im je potrebno manje pomoći da dosegnu organizovana stanja. Novorođenčad majki koje su koristile marihuanu su se bolje pokazala u autonomnoj stabilnosti, kvalitetu budnosti, razdražljivosti i samoregulacije i negovatelji smatraju da je lakše baviti se njima.”
Kanabis činjenice, deo treći
Kanabis u Kosta Rici: Studija hronične upotrebe marihuane; Institut za ljudska pitanja
“Ispitanici u našem uporednom uzorku su pušili marihuanu kao dodatak cigaretama u količini u kojoj su ih pušili ispitanici koji nisu pušili marihuanu. I pored toga, njihove bronhije su bile, ako uopšte, malo zdravije nego kod onih koji nisu pušili marihuanu. Moramo zaključiti na osnovu eksperimenta ili da pušenje marihuane nema loše posledice po bronhije, iili da pruža određeni nivo zaštite protiv loših posledica duvanskog dima.”
Kanabis činjenice, deo drugi
Vožnja
Krancer studija, Vašingtonsko odeljenje za motorna vozila
“Rezultati simulacije vožnje za osobe koje su umereno “high” i istih osoba pod kontrolisanim uslovima nisu bitno različiti. Međutim, znatno je veći broj grešaka kod osoba pod dejstvom alkohola nego kod onih u kontrolisanim uslovima.”
Odeljenje za saobraćaj SAD-a, Nacionalna uprava za bezbednost na auto-putevima (DOT HS 808 078), završni izveštaj, novembar 1993.
“Pokazale su se relativno male negativne posledice THC-a na vožnju.”
Profesor Olaf Dramer, forenzičar, Kraljevski koledž hirurgije, Melburn, 1996.
“U poređenju sa alkoholom, koji čini da vozači rizičnije voze na putu, marihuana uzrokuje da vozači uspore i voze pažljivije… Kanabis je dobar za vožnju, jer ljudi preterano teže da nadoknade ono što oni vide kao slabost.”
Kanabis činjenice, deo prvi
Kanabis ne uzrokuje rak
Boston, 30. januar 1997.
Federalna vlada SAD-a nije uspela da objavi svoju studiju iz 1994. godine koja podriva njen argument da je marihuana kancerogena. Studiju vrednu dva miliona dolara je sproveo Nacionalni Toksikološki Program. Džon Bučer, zamenik direktora na programu, kaže da studijom “nije otkriveno nikakvo prisustvo raka”. Baš nasuprot, životinje kojima je davan THC su imale nekolicinu rakova. Bučer poriče da je na njega vršen pritisak da prikrije izveštaj, pravdajući kašnjenje objavljivanja manjkom osoblja.
Boston Globe piše 30.01.1997. da studija pokazuje ne samo da glavni sastojak marihuane, THC, ne uzrokuje rak, već da možda i štiti od malignih oboljenja, što su pokazali laboratorijski testovi na životinjama.
Izveštaj je objavljen odmah sa uvodnim člankom u prestižnom New England Journal of Medicine koji zagovara kontrolisanu medicinsku upotrebu marihuane, i naziva trenutnu federalnu politiku SAD-a “tvrdoglavom, nespretnom i nehumanom.”
Klintonova administracija je rekla da doktori koji izdaju recepte za marihuanu mogu biti optuženi po federalnom zakonu.
Pokazalo se da marihuana ublažava bolove, mučninu i povraćanje kod pacijenata u poodmakloj fazi raka, side i ostalih ozbiljnih oboljenja, ali federalna vlada SAD-a tvrdi da su se drugi tretmani pokazali kao sigurniji od “psihoaktivnog, gorućeg kancerogena.”
Međutim, Boston Globe izjavljuje da su vladine tvrdnje opovrgnute njenim spostvenim istraživanjem vrednim dva miliona dolara.
Rim – Italijanski Kasacioni sud odlučio je da pobornici rastafarijanske religije ne mogu da se tretiraju kao svi ostali ljudi kada se radi o posedovanju i pušenju marihuane i na taj način poništio presudu prvostepenog suda u Peruđi koji je jednog rege muzičara s Jamajke osudio na 16 meseci zatvora zbog posedovanja te lake droge.
Policija je kod muzičara pronašla dovoljno marihuane da se smota najmanje 70 “džointa”, što prema italijanskom zakonu predstavlja krivično delo. Kasacioni sud je, međutim, prihvatio sugestiju odbrane da je za rastafarijance marihuana “sveta trava” i u obrazloženju presude naveo da bi njima trebalo omogućiti da bez zakonskih posledica poseduju veću količinu te droge.
“Na prvom suđenju nije dokazano da je optuženi prodavao marihuanu, što bi bio opravdan razlog za presudu. Što se posedovanja tiče, verujemo da bi rastafarijanci trebalo da budu izuzetak, jer marihuana za njih stvarno jeste sveta trava”, navodi se u presudi Kasacionog suda, koji je predmet vratio sudu u Firenci.
Rastafarijanska religija nastala je na Jamajci tridesetih godina prošlog veka, a duhovna domovina im je Etiopija. Rastafarijanci, kojima je pripadao i legendarni rege muzičar Bob Marli, proglasili su bivšeg cara Etiopije Hajla Selasija za božanstvo. Marihuanu su proglasili za svetu biljku zbog toga što je ona, prema legendi, rasla na grobu kralja Solomona.
Slika pokazuje rezultate jednog istraživanja, u kojima su razne doktore pitali kako bi prikazanih 20 supstanci ocenilo ocenama od 1 do 3 na osnovu dva kriterijuma:
Iz slike je očito da heroin i kokain izazivaju najveću zavisnost, kao i najveću štetu telu.
Ali koliko vas je znalo da su nikotin i alkohol štetniji od THC-a koji se nalazi u marihuani, kao i da izazivaju veću zavisnost?
Naravno, to povlači za sobom sledeće pitanje: Ako alkohol i nikotin jesu štetniji od marihuane (a lako je moguće da jesu), zašto je onda marihuana ilegalna, dok se alkoholna pića i cigare mogu kupiti na svakom kiosku, a ne morate biti ni punoletni?
Odgovor je jednostavan: Pare vrte svet. Alkoholna i duvanska industrija su oduvek bile dovoljno moćne da nametnu svoje interese državi. Državi porez, njima zarada, a narodu otrov. Mažu vam oči, vi se ne bunite.
Šef policije Sjevernog Velsa Richard Brunstrom zatražio je legalizaciju svih droga, ukljucujuci heroin i kokain, u svom novom izvještaju.Britansko ministarstvo unutarnjih poslova zatražilo je strucna mišljenja o koja ce se ukljuciti u novu desetogodišnju strategiju.
Brunstrom je sadašnju situaciju opisao kao “nepobjedivu” te je u svom dokumentu “Drugs Policy, A Radical Look Ahead” istaknuo da: britanski sustav utemeljen na prohibiciji ne funkionira. Droge su postale dostupnije, cijena droga konstantno pada a broj korisnika se dramaticno povecao, takoder kriminalitet vezan uz droge je jednako eksponecialno narastao a ogromni profiti od ilegalog tržišta podupiru masivan porast organiziranog kriminala. Takoder postojeci sustav potpuno nelogicno iskljucuje alkohol i duhan.
Brunstrom je britanskoj vladi predložio novi sustav “hierarhije štete” koja procjenjuje sve substance, sustav baziran na dokazima a ne moralistickoj dogmi.
U svom izvješcu Brunstrom citira mnoge važne glasove. Royal Society for the Encouragement of Arts istice da “zakon kakav je sad na snazni ne služi svojoj svrsi“. Vladin glavni medicinski savjetnik izvjestio je da je u Škotskoj 2004.-e 13 000 ljudi umrlo od upotrebe duhana, 2 052 osobe od upotrebe alkohola dok su ilegalne droge odgovorne za 356 smrti. Brunstrom takoder citira Parlamentarni odbor za znanost i tehnologiju koji kritizira vladin neuspjeh da prede na politiku koja je bazirana na dokazima. Citati bivšeg misnistra unutarnjih polova , John Reid-a u kojima priznaje da ” prohibicija ne funkcionira” su se našli u izvještaju uz izjavu ministrice Tess-e Jowell kako postojeca politika ” usmjerava (tu) aktivnost u podzemlje“.
Što se tice ekonomskih šteta, izvještaj istice da samo upotreba droga klase A (najteže) u britanskom ABC sustavu klasifikacije zemlju košta 17 milijardi funti godišnje a 90% toga troška je prouzrokovano kriminalitetom. Prohibicija je stvorila krizu u pravosudnom sustavu, destabilizirala zemlje iz koje dolazi droga te je drasticno unazadila ljudska prava diljem svijeta. Obustavom prohibicije vlada ce ” dramaticno smanjiti kriminalitet vezan uz droge te ce moci preusmjeriti znacajna sredstva u harm reduction programe koji djeluju” dodaje Brunstrom.
No politicari nebi bili politicari da se bave cinjenicama. Tako je britanski laburisticki premijer Gordon Brown poslao poruku o intenziviranju postojece borbe rijecima “droge nikad nece biti dekriminalizirane” svojim stranackim kolegama. Konzervativci takoder nisu iznenadili. Na ovaj prijedlog struke su odgovorili tipicno konzervativnim rješenjem: trebamo povecati broj policajaca na cesti koji ce uhapsiti i zatvoriti veci broj dilera.
Americki državni rat protiv marihuane poistovjecuje se s Harryjem J. Anslingerom. Zakleti protivnik droge, Anslinger nije žalio truda u javnosti iznositi slucaj za slucajem ubojstva u kojima je navodno presudnu ulogu odigrala konzumacija vjerojatno najblažeg narkotika – marihuane. U periodu od 1932. do 1937. godine kampanja protiv kanabisa razmahala se toliko da je 46 od 48 americkih saveznih država ovu drogu stavilo izvan zakona. Objavljivane su price o onima koji su pod utjecajem marihuane skakali s prozora višekatnica, a spominjano je i seksualno nasilje kao patologija koja se polako razvija ako covjek u organizam unosi tetrahidrokanabinole. Nije mnogo pomogla ni cinjenica da je postojalo 28 razlicitih medicinskih preparata na bazi kanabisa. Kutije cigareta s marihuanom koje su se prodavale kao sredstvo u borbi protiv astme povucene su iz prodaje, kao i ostali proizvodi koji su imali bilo kakve veze s kanabisom. Iz današnje je perspektive jasno da je Anslinger u mnogo cemu pretjerao i rat protiv marihuane pretvorio u svoju opsesiju. Ipak, odredene cinjenice kojima je baratao nije lako osporiti. Neki autori knjiga o drogama i njihovim efektima mrzili su ga toliko da je jedan od njih napisao doslovce: “Anslinger je umro 1975. godine – konacno !” Bila je to slaba utjeha, jer je neumorni americki birokrat uspio neke ideje proturiti i u Ujedinjene Narode, vec u tim ranim šezdesetima skrecuci pažnju na dolazecu pošast. Shvatili su ga vrlo ozbiljno i, kada je umro, njegova je vizija Amerike lišene legalnih narkotika prakticno bila ostvarena.
preuzeto s http://www.dragoplecko.hr/marihuana.htm