Legalizacija.org

Archive for the ‘Marihuana u industriji’ Category

Prenosimo jednu epizodu emisije “Na rubu znanosti” koja se emitovala na HRT-u (možda se i dalje emituje). U ovoj epizodi priča se o svima dragoj nam konoplji. Zato, opustite se, zapalite i pogledajte ovo:

Ostalih pet delova:

Industrijska upotreba – HEMP

Kad se govori o industriskoj namjeni marihuane govori se o hempu, materijalu za preko 25 000, razlicitih, danas poznatih, proizvoda koji se mogu dobiti od marihuane. Papir, tkanina, gradevni materijal, hrana, ulja, bioplastika … popis je vrlo opširan.

Mnogo prije nego što su se poceli graditi hramovi drevnih grka marihua je bila važna industriska biljka. U dalekoj Kini od nje se radila tkanina a svi brodovi koji su jedrili morima do 1850-ih bili su povezani konopima te pogonjeni jedrima napravljenim od hempa . Za mornara kao i za krvinka, život bez hempa bio je nezamisliv.

Mnogi americki velikani su uzgajali marihuanu, a medu njima najpoznatiji su George Washington i Thomas Jefferson. Mnoge americke kolonije su uvele obvezno uzgajanje hempa, tj bilo je zakonom zabranjeno ne uzgajati marihuanu!

Uz to, za vrijeme drugog svjetskog rata, americka vlada je imala program «Hemp for Victory» kojim je pokušavala motivirati americke farmere na uzgajanje marihuane. Uz japansku kontrolu izvora pamuka i jute hemp je bila jedina sirovina za proizvodnju mnogih neophodnih proizvoda za SAD.

Hemp je bio znacajno prisutan i na našem podrucju. Bivša Jugoslavija je proizvodila oko 25% hempa u europi. Gotovo 150 000 hektara je bilo pokriveno ovom biljkom ’46. Danas se uzgoj marihuane za industrijsku namjenu gotovo ugasio. Možda jedina zanimljiva informacija glede upotrebe na ovim prostorima je da je slovenski Tolar nacinjen od hempa.

Danas se hemp ponovno vraca u modu. Papir dobiven od hempa je daleko kvalitetniji od onog dobivenog od drva. Uz to na istoj površini marihuana daje 4 puta više papira od drva . Ocigledne ekološke prednosti se ocituju i u proizvodnji tekstila pošto za uzgoj hempa nisu potrebni pesticidi za razliku od pamuka koji stvara znacajno onecišcenje(PDF) uporabom kemikalija i pesticida pri proizvodnji.

Iako Hrvatska ima legaliziranu proizvodnju hempa veca industriska aktivnost u ovom sektoru još nije dosegla prijeratne razine. Primjena hempa je raznolika a uz to on je medu ekološki najprihvatljivijim sirovinama, no unatoc velikom industrijskom potencijalu ovaj materijal još uvijek trpi zbog zakona po kojima se još donedavno nošenje majce napravljene od hempa tretiralo kao kazneno djelo.

Ako je u Evropi najtraženija naša sorta konoplje, zašto se ne uzgaja i kod nas? – Imamo uslove da zadovoljimo svetski trend vracanja prirodnim vlaknima i da dobro zaradimo

Vojvodanska kudelja je nekada diktirala cenu na berzama u Engleskoj i Italiji, jer je bila jedna od najkvalitetnijih na svetu. Kvalitet je i dalje ostao, ali izvoza vec godinama nema. Uzgoj konoplje na našim njivama tavori cekajuci bolje dana iako imamo sve preduslove da ponovo zagospodarimo evropskim tržištem.
- U Evropi je najzastupljenija naša sorta “novosadska konoplja”, a kod nas se gotovo i ne gaji – kaže za “Dnevnik” upravnik Zavoda za lekovito bilje u Backom Petrovcu dr Janoš Berenji.- Imamo šansu da proizvodimo seme konoplje za celu severnu Evropu, jer ono tamo ne uspeva. Novi evropski trend je zamena sintetickih vlakana prirodnim pa i naša konoplja tu može naci mesto. Ako ozbiljno shvatimo šansu, naše kudeljare bi mogle opet da rade punom parom.
U Vojvodini je, inace, nekada bilo više od 30 kudeljara,a danas su ostale samo dve koje, prakticno, proizvode samo užad.
Konoplja je ekološka industrijska biljka koja ne zahteva upotrebu pesticida, jer je bolesti i paraziti ozbiljnije ne ugrožavaju. Kratke je vegetacije, a zemljište ostavlja u odlicnom stanju. Korist od ove biljke bi bila višestruka, jer se od nje mogu dobijaju: seme, kudeljno vlakno, ulje, može se koristiti kao hrana za ptice. Od nje se proizvode tkanine i visokokvalitetna užad za brodove, jer je otporna na vlagu. Takode, ona je i nezamenljiva sirovina za dobijanje najkvalitetnijeg cigaret-papira, a ima primenu i u mnogim drugim oblastima, pa i u gradevinarstvu.
- Kod nas postoje dobri agroekološki uslovi za uzgoj konoplje. Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu radi na unapredenju proizvodnje ove industrijske biljke, dok su naši najznacajniji proizvodaci i preradivaci “Dunav” iz Celareva sa pogonom u Senti i ITES iz Odžaka, rekao je dr Berenji. – Po podacima FAO, Jugoslavija je nekad ucestvovala sa 25 odsto proizvodnje konoplje u Evropi pokrivala šest odsto ukupne svetske proizvodnje. – Najveci deo površina pod konopljom, preko 50.000 hektara, nalazio se u Vojvodini i u to vreme smo diktirali cene od Italije do Engleske. Površine su danas mnogo manje, konoplja za proizvodnju vlakna gaji se na oko 1.000 hektara, a za proizvodnju semena na svega 150. Znacajno je što je naša sorta, “novosadska konoplja”, i dalje na prvom mestu u Evropi po kvalitetu vlakana i odlicnom prinosu od 11 tona po hektaru.

Izvor : www.dnevnik.co.yu